Raspad SFRJ po diktatu Vatikana, velikih sila i obavestajnih sluzbi

Raspad SFRJ po diktatu Vatikana, velikih sila i obaveštajnih službi

UMESTO da propast jugoslovenske zajednice prati otpor koji postoji u međunarodnom pravu, dešavao se obratan proces - rasulo Jugoslavije je pratilo napuštanje međunarodnih pravnih normi i njihovo nadomeštanje doktrinom uslovljavanja priznanja nezavisnim državama, po obavezi da one prihvataju zahteve koji im se postave za prethodno ispunjenje.

Raspad Jugoslavije je postao model za ponašanje prema daleko značajnijem raspadanju federativne sovjetske države. Princip savezne i mnogo etničke zajednice se odbacuje.

Ričard Kaplan obrazložio je u doktorskoj disertaciji o Evropi, prema priznanju novih država u Jugoslaviji (2005), kako je rasturanje jugoslovenske federacije pratilo napuštanje starih normi međunarodnog prava.

Na prvom mestu se uzima princip da iza međunarodnog prava uvek stoji sila. Od dvanaest evropskih država, šest su formirane od katoličkih političkih partija. Konvencija iz Montevidea je 1933. propisivala da se nezavisnost novoj državi ne može odobriti ako ta država nema jedinstven etnički teritorij, ako ima stanovništva druge etničke grupe koje polaže pravo na državnost, da je sposobna da sama brine o spoljnoj politici i oružanoj odbrani.


Velika Britanija je 1984. ponovo potvrdila istovetno stanovište. S druge strane, novoproklamovana "konvencija o autonomiji" manjina u novim državama od 4. novembra 1991. je zahtevala da autonomna manjina ima pravo na svoju kulturu, administraciju i vojnu snagu za zaštitu (policijske jedinice).

Jedna međunarodna komisija pod vođstvom francuskog pravnika Badintera je odlučila da Hrvatska ne ispunjava uslove za priznanje nezavisnosti. Na to je nemački kancelar Kol poslao svog pravnog stručnjaka Kristijana Tomašeka u Zagreb da na brzinu popravi ovakvo stanje.

Priznanje nezavisnosti je proglašeno van bilo kakvog pokrića u međunarodnom pravu. Pre izbijanja građanskog rata u aprilu 1992, zapadne države su najavile da će biti donešena odluka Ujedinjenih nacija o jednom međunarodnom sudu za kažnjavanje ratnih zločina.

Teoretski je najavljen u jednoj knjizi Teodora Ruzvelta 1919, a stupio na snagu u maju 1993. rezolucijom Saveta bezbednosti, bez potvrde Generalne skupštine Ujedinjenih nacija. Finansijsku podlogu je dao bankar DŽordž Soroš, a njegov glavni ideolog Ričard Holbruk objasnio je pred američkim Kongresom aprila 1995. da se očekivao građanski rat od 10 godina, a Srbi su smatrani glavnim krivcima.

Milorad Ekmečić/https://www.novosti.rs