Josip Broz Tito - istine i lazi

Josip Broz Tito

RUSKI ISTORIČAR PRONAŠAO TAJNE ARHIVE, OTKRIO KO JE BIO TITO - Valter, moskovski agent i RIMSKI CAR?!
Moskovska izdavačka kuća „Veće“ objavila je knjigu ruskog istoričara Nikite Bondareva „Ruske tajne Josipa Broza Tita. Arhive svedoče“


Način na koji Bondarev prikazuje epohu veoma je zanimljiv, ali on se ne bavi istorijom „za neupućene“. Umesto toga istoričar pažljivo analizira detalje i činjenice, za razliku od autora koji Tita prikazuju kao ustašu pod maskom partizana ili kao vođu velikosrpskog hegemonizma.

Knjiga se bavi istorijskim periodom od trenutka kada je Tito prvi put doputovao u Rusiju u vreme Prvog svetskog rata, pa do proleća 1939. godine, kada je izabran u privremeno rukovodstvo KPJ, zajedno sa Kardeljom, Đilasom, Rankovićem, Ribarom i drugim komunistima.

U tom smislu, drugi deo naslova — arhive svedoče — mnogo je važniji od prvog dela. Bondarev demantuje mitove o jugoslovenskom lideru u kojima Tito izgleda kao bronzani spomenik, ali ne i kao istorijska ličnost. Osim toga, Bondarev detaljno opisuje veoma komplikovani sistem obaveštajnih i bezbednosnih službi koji je postojao u SSSR-u u to vreme, umesto prilično pojednostavljene slike koja se često prikazuje u naučnim radovima o Josipu Brozu, prenosi Sputnjik.

Zvanična Titova biografija navodi da je on radio u Komunističkoj internacionali u Moskvi i učestvovao na njenom kongresu, ali se ćuti o tome kako je došlo do neviđenog i prilično zagonetnog uspona na politički Olimp jednog redovnog člana KPJ Josipa Broza Tita, koji je, kako Bondarev piše, očigledno imao visokorangirane pokrovitelje u kadrovskoj službi i koji je prošao obuku u takozvanoj partizanskoj akademiji, gde je naučio sve veštine neophodne za vođenje partizanskog rata.

Ovaj ruski istoričar smatra da su zahvaljujući partizanskoj akademiji, Tito i njegovi istomišljenici postigli toliko značajne uspehe tokom Drugog svetskog rata, kako u vojnom smislu tako i na polju, što bi se reklo, „medijskog praćenja“ njihovih aktivnosti.

Odgovori na glavna pitanja

1. Da li su Tita regrutovale sovjetske tajne službe i da li je bio „moskovski agent“ u Kraljevini SHS?

Ne, ali sovjetske tajne službe su ga locirale sredinom dvadesetih.

2. Da li je Tito bio glavni kandidat za dužnost političkog referenta Kominterne, zaduženog za Jugoslaviju?

Ne, prednost su imali drugi jugoslovenski komunisti.

3. Da li je Tito na svoju ruku ignorisao naredbe zvaničnih organa KPJ?

Ne, očigledno je imao dozvolu „odozgo“.

Bondarev dokazuje da je uspon Tita, koji je u Kominterni koristio, između ostalog, i nadimak Valter, prouzrokovan planovima Moskve da se naprave ozbiljne podele u KPJ uoči velike „čistke“ u redovima ove stranke.

Ruski istoričar smatra da je Tito preživeo "veliki teror“ umnogome zahvaljujući tome što je umeo da piše „karakteristike“, odnosno izveštaje o svojim stranačkim kolegama.

- Svi su pisali ove izveštaje, ali neki to nisu radili baš profesionalno, dok je Tito to radio s nadahnućem. Njegovi izveštaji su pravi ’romani u stihovima‘. S jedne strane, Tito hvali kolege, ali između redova piše takve stvari da je odmah jasno da će taj kolega uskoro postati žrtva sovjetskih represivnih organa - kaže Bondarev.

Rimski car

Publicista Milan Vidojević izneo je svojevremeno zanimljivu teoriju (zavere) koja se odnosi na poreklo Josipa Broza.

Sve počinje sa jednim mladim astrologom..

- Neću da kažem njegovo ime jer je on danas profesor univerziteta. Tada je bio talentovani student koga je tadašnji DB ošacovao da se bavi nečim neobičnim za naše prilike. On je inače Srbin, živeo je u Sarajevu. DB ga je jedno leto odveo u Bugojno u lovački dvorac gde je sreo Tita - počinje svoju priču Vidojević.

Kako kaže Tito tobož nije hteo da se njemu radi horoskop, jer svoj život zna.

- Broz je reko mladiću da ovaj pokuša da vidi da li u toj astrologiji može da pronađe šta je bilo sa njegovim prijateljima iz mladalačkih dana koji su nestali. Eto on kao nema drugog načina da ih nađe nego da pita astrologa.

Dobio je tri datuma, od kojih je jedan 25. maj 1892. A ova dva datuma su datumi njegovih prijatelja iz radničkog pokreta iz Austrije. Dobio je rok od mesec dana. Bio je šokiran kada je video da ličnost rođena 25. maja 1892. godine u Kumrovecu nema nikakvu životnu istoriju vrednu pomena. Ali zato je video da datum jednog od ove dvojice Austrijanaca prikazuje životnu istoriju kakvu je imao upravo Tito - priča Vidojević i nastavlja:

- Datum rođenja 16. februar 1892. godine Beč, u 8:48 ujutru. Ovaj student je bio šokiran jer je počeo da se plaši za sebe i kako da tu priču servira Titu a da ne ugrozi sebe. Kada se ponovo sreo sa Titom i hteo da priča o 25. maju on je rekao da to preskoči jer "on zna koje" nego da on njemu ispriča za njegovog Bečliju.

Vidojević tvrdi i da je video Titovu krštenicu.

- Tu piše da mu je majka Marija a da nije poznato ko mu je otac. Za preciznu Austrougarsku birokratiju 19. veka bilo je nemoguće da takav podatak ne postoji. Bila je to pedantna policijska država. Pravi izvor mog saznanja je jedno ezoterijsko društvo koje nisu masoni koje je imalo prave podatke o određenim temama. I neke njihove arhive su mi predočene. Tu sam pročitao ko je bio Franc Jozef Habzburg und Loren. Tito koga mi znamo je vanbračni sin Franje Josifa i poljske grofice Marije Sobjeske. Kao dete je dat na usvojenje u jednu poljsku-jevrejsku porodicu - kaže on.

Na pitanje zašto je baš 4. maj uzet kao datum Titove smrti Vidojević ističe:

- To je iluminatski praznik - Dan milosrđa. Tada masoni i viši iluminati čine dobra dela, pomažu udovicama, pomažu sirotinji... Tito je zapravo umro u februaru. Tito je rimski car. Habzburgovci vuku poreklo po muškoj liniji od Hrista. I oni jesu zaista vladari sveta. Oto fon Habzburg ima titulu kralja Jerusalima.

Crna tašna

Jedan od ljudi iz okruženja Josipa Broza, koji je posumnjao i kasnije tvrdio da ima dokaze da Tito nije osoba za koju se predstavljao, je i njegov lični lekar dr Aleksandar Matunović.

On je maršala lečio od 1975. do 1979, odnosno gotovo do smrti. On je napisao da "Nađeni izveštaj ide u prilog iznetoj sumnji, odnosno mišljenju da Tito nije Josip Franjo Broz iz Kumrovca, već da se iza toga imena krije druga osoba".

- Tito je imao malu akt-torbicu, čini mi se od zmijske kože. Uvek ju je nosio sa sobom. Sadržaj torbice, pored ključa, bio je osiguran i malim katancem. U dva navrata - ulazeći u njegove prostorije, zatekao sam ga da pretura po torbici. Oba puta je leđima bio okrenut vratima, a torbica mu je bila u krilu. Kada bih ušao, torbicu je brzo zatvarao. Delovao je kao čovek koji je uhvaćen u nedozvoljenoj radnji. Po tome sam znao da se u torbici nalaze neke za njega značajne stvari.

Posle njegove smrti raspitivao sam se kod članova komisije za sređivanje Titove ostavštine šta su pronašli u toj torbici. Jedan od članova komisije, Zvonko Kostić, rekao mi je da, pored zlatnog nakita, pronašli umrlicu Davorjanke - Zdenke Paunović, od 1. maja 1945. godine, izvod iz matične knjige venčanih sa Jovankom Budisavljević, 1952. godine, sliku Pelagije Belousove.

Tu je bila i kopija izveštaja austrougarskog Ministarstva rata, od jeseni 1915. godine, u kojoj se nalazi spisak austrijskih oficira, podoficira i vojnika koji su poginuli u vreme bitke u Galiciji. U spisku se nalazilo i ime kaplara Josipa Franje Broza, prenosi Dnevno.hr.

Nađeni izveštaj ide u prilog sumnji, odnosno mišljenju da Tito nije Josip Franjo Broz iz Kumrovca, već da se iza toga imena krije druga osoba".

informer.rs

SVE TAJNE JOSIPA BROZA! Kako je jedan ASTROLOG otkrio TITOVO PRAVO POREKLO, šta se nalazilo u MARŠALOVOJ CRNOJ TAŠNI,
kakve podatke masoni imaju o njemu, da li je IMAO DVOJNIKA, zašto na grobu nema petokrake...

O Josipu Brozu Titu se mnogo toga reklo i pisalo ali se i dalje i pored svih iznesenih podataka sumnja u istinitost prave priče o tome ko je bio doživotni predsednik SFRJ.

Mi smo pokušali da vam na jednom mestu skupimo sve ono najzanimljivije što se pisalo i govorilo o maršalu.

ASTROLOG OTKRIVA PRAVI BROZOV IDENTITET?!


Jednu od najzanimljivijih teorija izneo je naš čuveni publicista Milan Vidojević koji kaže da je njegovo istraživanje počelo posle susreta sa Titovim astrologom.

"Neću da kažem njegovo ime jer je on danas profesor univerziteta. Tada je bio talentovani student koga je tadašnji DB ošacovao da se bavi nečim neobičnim za naše prilike. On je inače Srbin, živeo je u Sarajevu. DB ga je jedno leto odveo u Bugojno u lovački dvorac gde je sreo Tita", počinje svoju priču Vidojević.

Kako kaže Tito tobož nije hteo da se njemu radi horoskop, jer svoj život zna.

"Broz je reko mladiću da ovaj pokuša da vidi da li u toj astrologiji može da pronađe šta je bilo sa njegovim prijateljima iz mladalačkih dana koji su nestali. Eto on kao nema drugog načina da ih nađe nego da pita astrologa.

Dobio je tri datuma, od kojih je jedan 25. maj 1892. A ova dva datuma su datumi njegovih prijatelja iz radničkog pokreta iz Austrije. Dobio je rok od mesec dana. Bio je šokiran kada je video da ličnost rođena 25. maja 1892. godine u Kumrovecu nema nikakvu životnu istoriju vrednu pomena. Ali zato je video da datum jednog od ove dvojice Austrijanaca prikazuje životnu istoriju kakvu je imao upravo Tito", priča Vidojević i nastavlja:

"Datum rođenja 16. februar 1892. godine Beč, u 8:48 ujutru. Ovaj student je bio šokiran jer je počeo da se plaši za sebe i kako da tu priču servira Titu a da ne ugrozi sebe. Kada se ponovo sreo sa Titom i hteo da priča o 25. maju on je rekao da to preskoči jer "on zna koje" nego da on njemu ispriča za njegovog bečliju".

Vidojević kaže kako mu je taj astrolog rekao da se u trenutku setio kako da celu priču ispriča Titu.

"Rekao je Titu da je taj njegov "prijatelj" jedan od najvećih svetskih naučnih umova. Dakle da taj tobož nepoznati radnik iz Beča postaje jedan od najvećih naučnika epohe. Ja sam to pričao - pričao sam mu njegov život ali ne kroz politiku nego kroz nauku. Posmatrao je Titovu reakciju koji je sve vreme bio i više nego zadovoljan. Na kraju je Tito koji je u to vreme imao 75-76 godina. I on je pitao tog studenta da li se tu vidi koliko će taj "njegov prijatelj" još da živi. U bljesku lucidnosti je rekao - vidim da će živeti 100 godina.

- Šta kažeš? upitao je Tito.

To je bio takav preobražaj, takvo ozarenje. Bio je fasciniran podatkom da će živeti 100 godina. Nagrađen je za to što je radio. Došao je general, Titov ađutant, i rekao - student, pita te maršal šta hoćeš. Rekao im je da želi knjige. odveli su ga u biblioteku gde je ispraznio police knjiga", rekao je Vidojević.

Prema njegovim rečima tada je shvatio da ovom temom mora da se pozabavim.

"Video sam Titovu pravu krštenicu. Tu piše da mu je majka Marija a da nije poznato ko mu je otac. Za preciznu Austrougarsku birokratiju 19. veka bilo je nemoguće da takav podatak ne postoji. Bila je to pedantna policijska država. Pravi izvor mog saznanja je jedno ezoterijsko društvo koje nisu masoni koje je imalo prave podatke o određenim temama. I neke njihove arhive su mi predočene. Tu sam pročitao ko je bio Franc Jozef Habzburg und Loren. Tito koga mi znamo je vanbračni sin Franje Josifa i poljske grofice Marije Sobjeske. Kao dete je dat na usvojenje u jednu poljsku-jevrejsku porodicu", kaže on.

Na pitanje zašto je baš 4. maj uzet kao datum Titove smrti Vidojević ističe:

"To je iluminatski praznik - Dan milosrđa. Tada masoni i viši iluminati čine dobra dela, pomažu udovicama, pomažu sirotinji... Tito je zapravo umro u februaru. Tito je rimski car. Habzburgovci vuku poreklo po muškoj liniji od Hrista. I oni jesu zaista vladari sveta. Oto fon Habzburg ima titulu kralja Jerusalima".

VANBRAČNI SIN VINSTONA ČERČILA?

Jedna od bizarnih teorija koja se pojavila je i ta da je Tito vanbračni sin nekadašnjeg premijera Velike Britanije Vinstona Čerčila.

Istoričar Dejan Ristić kaže da u tome nema istine i da se radi samo o mitu.
"Tito i Čerčil su se u različitim kontekstima našli u mitskoj vezi. Najpre, postoji mit po kojem je Čerčil vanbračni sin kralja Milana, a Tito pak vanbračni sin Vinstona Čerčila. Ipak, najpoznatiji mit, koji na veoma simpatičan, ali potpuno netačan način pokušava da dokaže kako je Čerčil "mrzeo" Srbe, odnosi se na legendu po kojoj je Vojislav Tankosić 1910. godine svojski izmlatio Čerčila usred Beograda i to ništa manje nego u jednoj od prestoničkih kafana, a bila je to čuvena "Grčka kraljica". Niti je Tankosić tukao mlađanog Čerčila, a niti je ovaj mrzeo Srbe, no to je samo još jedna u nizu urbanih legendi, odnosno savremenih mitova koji na neobičan način povezuju kralja Milana, Vinstona Čerčila, Josipa Broza Tita i Vojislava Tankosića."


TITOVA CRNA TAŠNA

Jedan od ljudi iz okruženja Josipa Broza, koji je posumnjao i kasnije tvrdio da ima dokaze da Tito nije osoba za koju se predstavljao, je njegov lični lekar dr Aleksandar Matunović.

On je maršala lečio od 1975. do 1979, odnosno gotovo do smrti. On je napisao da "Nađeni izveštaj ide u prilog iznetoj sumnji, odnosno mišljenju da Tito nije Josip Franjo Broz iz Kumrovca, već da se iza toga imena krije druga osoba".

"Tito je imao malu akt-torbicu, čini mi se od zmijske kože. Uvek ju je nosio sa sobom. Sadržaj torbice, pored ključa, bio je osiguran i malim katancem. U dva navrata - ulazeći u njegove prostorije, zatekao sam ga da pretura po torbici. Oba puta je leđima bio okrenut vratima, a torbica mu je bila u krilu. Kada bih ušao, torbicu je brzo zatvarao. Delovao je kao čovek koji je uhvaćen u nedozvoljenoj radnji. Po tome sam znao da se u torbici nalaze neke za njega značajne stvari.

Posle njegove smrti raspitivao sam se kod članova komisije za sređivanje Titove ostavštine šta su pronašli u toj torbici. Jedan od članova komisije, Zvonko Kostić, rekao mi je da, pored zlatnog nakita, pronašli umrlicu Davorjanke - Zdenke Paunović, od 1. maja 1945. godine, izvod iz matične knjige venčanih sa Jovankom Budisavljević, 1952. godine, sliku Pelagije Belousove.

Tu je bila i kopija izveštaja austrougarskog Ministarstva rata, od jeseni 1915. godine, u kojoj se nalazi spisak austrijskih oficira, podoficira i vojnika koji su poginuli u vreme bitke u Galiciji. U spisku se nalazilo i ime kaplara Josipa Franje Broza.

Nađeni izveštaj ide u prilog sumnji, odnosno mišljenju da Tito nije Josip Franjo Broz iz Kumrovca, već da se iza toga imena krije druga osoba".

JOŠKA BROZ O TITOVOJ SAHRANI

Da nema mesta za bilo kakva nagađanja i teorije zavere posvedočio je Titov unuk Joška Broz.

"Te priče da on nije sahranjen u Kući cveća i da nije umro 4. maja već dva meseca ranije su gluposti", rekao je Joška.

"Deda je umro tog jutra, 4. maja umro. Trećeg maja uveče su mu proradili očni kapci. Počeli su da se pomeraju. Pitao sam doktore šta to znači i objasnili su mi da su to zadnji trzaji. I sutradan ujutru je umro. Nemoj da mi sad neko priča nekle gluposti.

Što se sahrane tiče... Tito je ubačen u metalni sanduk koji je zavaren. A onda onaj načelnik nekadašnjeg DB, ono đupre, priča kako je tu stavljen pesak, kako je narod prevaren. Nisam se odvajao od tog kovčega do sahrane. Kad je završen prvi deo sahrane nije bila stavljena ona stena... Posle je noću u dva ujutru došla dizalica i tu stenu od devet tona stavila i ja sam tek onda otišao kući.

Zašto ne puste mrtvog čoveka na miru. Nema dana da ga neko ne spomene."

O tome zašto nema petokrake na Titovom grobu, Joška Broz kaže:

Kad smo 1979, posle posete Kubi, na terasi Kuće cveća stajali Ljubičić, Tito, ja i još neko, onda je deda pitao - Šta ono gradite tamo?

- Muzej, rekao je Ljubičić.

- Mauzolej?

- Ne, ne druže predsedniče, pravimo muzej.

- Ja želim ovde da budem sahranjen, rekao mu je Tito.

A zvezda petokraka nije stavljena jer u prvom tom delu sahrane je napravljena to što je izgledalo kao kutija šibica... I to se tako zatvaralo. Da su stavili zvezdu ona nikad ne bi izgledala ko prava zvezda, jer zbog tih šina to ne bi izgledalo kako treba...

I deda nije bio mason, to su gluposti.

TITO STVARNO NIJE BIO MASON?!

Da Joška Broz govori istinu potrvdila je i Velika Loža Britanske Kolumbije i Jukona iz Kanade na svom zvaničnom sajtu gde tvrde da Tito nije bio mason.

"Član Crvene Internacionalne garde posle Oktobarske revolucije Josip Broz Tito je postao član Kominterne 1934. da bi ga potom Staljin izbacio 1948. Tokom Drugog svetskog rata vodio je najmoćniji pokret otpora u Evropi, da bi 7. marta 1945 uspostavio prvu komunističku vladu u tadašnjoj Jugoslaviji", kažu oni.

Prema njihovim rečima Tito je iza sebe ostavio mešovito nasleđe.

"S jedne strane bio je kritikovan kao autoritativan vladar dok je s druge strane bio upamćen i prepoznat kao neko ko je insistirao da svi narodi Jugosolavije imaju zagarantovana jednaka prava. Imao je vodeću ulogu u pokretu Nesvrstanih a u SFRJ je ostao na vlasti sve do svoje smrti 1980. godine", ističu u ovoj Velikoj loži.

Oni napominju da teorije zavere tvrde da je Tito 1926. postao član masonske lože "Libertas" u Napulju u Italiji. Ipak kako tvrde, realnost je drugačija.

"Tito je u stvari radio kao agitator Komunističke partije u brodogradilištu u Kraljevici na jadranskoj obali Hrvatske od 21. septembra 1925. do 2. oktobra 1926. kada je prešao u livnicu u blizini Beograda. Nema nikakvih dokaza da je putovao u Napulju u to vreme", kažu iz Velike lože Britanske Kolumbije i Jukona iz Kanade.

Ističu da je na početku Drugog svetskog rata postojalo je 27 loža sa 2.500 članova u Jugoslaviji.

"Slobodni zidari su bili zabranjivani pod nacistima što su isto doživeli i kasnije pod Titovom vlašću iako nepotvrđeni izvori tvrde da su mnogi komunistički lideri bili predratni masoni. Dakle, kada se sve uzme u obzir - odnos komunista prema masonima, Titova zabrana loža, kao i neregularan status italijanske masonerije u to vreme, nema razloga da se veruje da je Josip Broz Tito bio mason", zaklučili su oni.



DA LI JE IMAO DVOJNIKA?

Rajko Rađenović, član obezbeđenja Josipa Broza Tita, ispričao je kako je u šetnji sreo atentatore koji su krenuli da ubiju maršala, zašto je jedan od atentatora na Broza odustao iako je bi na samo metar od njega i da li je Broz imao dvojnika.

Sreo sam Nikolu Kavaju i Boška Radonjića u Vašingtonu 1978. kada su krenuli da ubiju Tita. Dok je Tito bio kod Kartera kolege i ja smo šetali i tada smo prošli pored grupe četnika ispred Bele kuće. A bilo je tu i oko 200 ustaških emigranata. Tada smo kolege i ja sreli Kavaju i Radonjića. Oni su nas prepoznali. Prošli smo jedni mimo drugih. Posle smo to javili našem štabu.

Niko koliko je meni poznato za vreme Titovog života nije pucao na njega.

Jedan tvrdi da je bilo 57 planiranih od kojih su četiri baš pokušali da sprovedu do kraja - jedan je Drvar, onda ono sa tramvajom, u Dubrovniku i četvrti kada su ruski lekari hteli da ubiju Broza.

Ja sam došao do podataka da je bilo 85 pokušaja atentata na Tita.

Nekoliko njih se hvale da su bili Titovi dvojnici ali meni to nije poznato a bio sam u svim akcijama. Posbeno ovde u zemlji.

Inače, atentator koji se najviše primakao Titu je to uradio na tridesetogodišnjicu od Drugog zasedanja AVNOJ-a. Taj jedan od ustaških emigranata bio je neposredno u masi. Bio je na metar od Tita. Imao je pištolj kod sebe ali se uplašio od obezbeđenja i mase ljudi.


Kurir.rs/Priredio: P.L.

TITO JE RIMSKI CAR, VIDEO SAM KRŠTENICU: Publicista tvrdi da je doživotni predsednik SFRJ bio vanbračni sin poljske GROFICE!

AUTOR: Republika

O tome ko je bio Tito, odakle je došao, pisalo se i govorilo mnogo. Pojedine teorije su prerasle u teorije zavere. Neki će reći da su upravo u njima skriva prava istina o doživotnom predsedniku SFRJ.

Jednu od najintrigantnijih teorija o Titovom poreklu izneo je svojevremeno publicista Milan Vidojević.


On tvrdi da je Tito bio vanbračni sin Franje Josifa i poljske grofice Marije Sobjeske.

- Video sam Titovu pravu krštenicu. Tu piše da mu je majka Marija a da nije poznato ko mu je otac. Za preciznu Austrougarsku birokratiju 19. veka bilo je nemoguće da takav podatak ne postoji. Bila je to pedantna policijska država. Pravi izvor mog saznanja je jedno ezoterijsko društvo koje nisu masoni koje je imalo prave podatke o određenim temama. I neke njihove arhive su mi predočene. Tu sam pročitao ko je bio Franc Jozef Habzburg und Loren. Tito koga mi znamo je vanbračni sin Franje Josifa i poljske grofice Marije Sobjeske. Kao dete je dat na usvojenje u jednu poljsku-jevrejsku porodicu - rekao je Vidojević, piše Mondo.

Na pitanje zašto je baš 4. maj uzet kao datum Titove smrti Vidojević ističe:

"To je iluminatski praznik - Dan milosrđa. Tada masoni i viši iluminati čine dobra dela, pomažu udovicama, pomažu sirotinji... Tito je zapravo umro u februaru. Tito je rimski car. Habzburgovci vuku poreklo po muškoj liniji od Hrista. I oni jesu zaista vladari sveta. Oto fon Habzburg ima titulu kralja Jerusalima".
Maršalova misteriozna tašna

Još jedna misterija, tajna, zovite to kako god želite odnosila se na Titovu crnu tašnu. Danas kada se pomenu svetski lideri i crne tašne dve su uvek u centru pažnje - ona koju ima predsednik SAD i ona u vlasnuštvu prvog čoveka Rusije. Ali tu tajni nema. Ceo svet zna da se u njima nalaze ključne stvari za započinjanje i odobravanje nuklearnog napada.

S druge strane, oko Titove tašne je mnogo veći veo misterije.

A opet se sve vrti oko Brozovog, navodnog, pravog porekla. Jedan od ljudi iz njegovog okruženja tvrdio je da ima dokaze da Tito nije osoba za koju se predstavljao. To je bio njegov lični lekar dr Aleksandar Matunović. On je maršala lečio od 1975. do 1979.

- Tito je imao malu akt-torbicu, čini mi se od zmijske kože. Uvek ju je nosio sa sobom. Sadržaj torbice, pored ključa, bio je osiguran i malim katancem. U dva navrata - ulazeći u njegove prostorije, zatekao sam ga da pretura po torbici. Posle njegove smrti raspitivao sam se kod članova komisije za sređivanje Titove ostavštine šta su pronašli u toj torbici. Jedan od članova komisije rekao mi je da, pored zlatnog nakita, pronašli umrlicu Davorjanke - Zdenke Paunović, od 1. maja 1945. godine, izvod iz matične knjige venčanih sa Jovankom Budisavljević, 1952. godine, sliku Pelagije Belousove. Tu je bila i kopija izveštaja austrougarskog Ministarstva rata, od jeseni 1915. godine, u kojoj se nalazi spisak austrijskih oficira, podoficira i vojnika koji su poginuli u vreme bitke u Galiciji. U spisku se nalazilo i ime kaplara Josipa Franje Broza - preneo je svojevremeno Dnevno.hr

Priznajem jedino „osmu ofanzivu“!

Attachment 135

Šta se dešpavalo na Neretvi i Sutjesci? Borac sa Sutjeske, ali i istoričar Batrić Jovanović, u svojoj poslednjoj knjizi „Rasrbljavanje Crnogoraca“ objavio je fotografije Ante Pavelića i Josipa Broza sa potpisom: „Najveći srpski krvnici u 20.vijeku“

Od svih „ratnih ofanziva“ na kojima se doskora, a u Crnoj Šumi i do danas, temeljila naša „historija“ NOBa, jedino je vjerodostojna ona Ćopićeva „Osma ofanziva“. Tada su naši Krajišnici, željni svega, u jurišu na beogradske i ostale „svilengaće“, izvojevali svoju poslednju ratnu pobjedu, uz moralne i druge prateće poraze i posrtanja!

Naša novija istorija, a bogme i svjetska, prepuna je besramnih podvala i falsifikata, da nimalo ne zavidim profesorima ovog predmeta. Pogotovo onima koji se školuju na odgovarajućoj Katedri Filozofskog fakulteta u Beogradu, na kojoj glavnu riječ i danas vode Sorošovi drugosrbijanci, kojih se normalni Srbi – stide!

Dobro što su minule generacije, po tajnovitom aneksu Berlinskog ugovora (da Srbi u dvije srpske države izučavaju sopstvenu istoriji od Nemanjića naovamo) morale da se povinuju germanskom diktatu.( Otuda i ona natuknica o germanskoj istoriografiji, za koju mnogi od nas nijesu znali šta znači. Tim povodom će , naš veliki istorijski pregalac, dr. Jovan Deretić, jednom u šali reći: „Tako nam i treba kad su nam istoriju pisali i predavali Ćorovići i Slijepčevići!“ )

Ali, zaboga, gdje to piše da se i danas mora izučavati falsifikovana istorija po narudžbi austrougarskog kaplara? I uz pratnju Bulajićevih i drugih sličnih filmova o tzv. NOBu, koje nam nemilosrdno servira sa programa Beogradske TV izvjesna urednica iz poznate kuće Kovačevića…

Zaista, ima li kraja našem nesvitanju?

Ovom prilikom, u svijetlu, ili, bolje rečeno – u tami bezbrojnih falsifikata, pomenuću, i to ne na „naučni“, već na novinarski način, samo nekoliko epizoda koje ovu tužnu istinu ilustruju.


Prije toga reći ću nešto što je danas svakom mom komšiji i seljaku u Morači jasno: sve takozvane ofanzive bile su zbir neprekidnih bježanija od Njemaca, ustaša, Talijana, uz bezobzirne bratoubilačke okršaje četnika i partizana (što je bila Brozova „taktika“ otpočetka!).

Recimo, čuvena Bitka na Neretvi koja nas je koštala poslije rata više nego u ratu, zahvaljujući Ričardu Bartonu (Brozu) Jul Brineru, Orsonu Velsu, Franku Neru, Kurtu Jirgensu, Hardiju Krigeru, Sergeju Bondarčuku… A, uzgred, nikad nije objavljeno koliko je ova Brozova „filmska epopeja“ potrošila dolara.

„Genijalni plan“ „genijalnog vojskovođe“ – rušenje mosta na Neretvi „da bi se zavarali Njemci“, zapravo je izvedeno u strahu i panici od četnika koji su se grupisali na lijevoj obali rijeke!

Sada je, valjda, i poslednjim ajvanima jasno da su takozvani Martovski sporazumi u Zagrebu, između Njemaca i Brozovih partizana (Koča, Đilas, Velebit) obezbijedili, ne samo „međusobno nenapadanje“, već i logističku podršku Hitlerovom prijatelju iz Pečuja 1912. (Hitler, Broz, Krleža na kontraobavještajnoj obuci Austrougarske…)

S druge, pak, strane , istine radi valja reći da su pripadnici Kraljevske vojske u otadžbini, stigli na Neretvu, uglavnom, italijanskim kamionima.

Zdravorazumskom čovjeku nije daleko pomisao, da je bio u pitanju dogovor između Njemaca i Italijana, da se srpska braća, pod petokrakom i kokardom, među sobom što više poubijaju, kako bi kasnije sa njima bilo moguće, sa izvjesnim olakšanjem, manipulisati. Tako se i desilo.

Istorijskim „analitičarima“ je sve do danas promakla iz vida jedna dozlaboga banalna činjenica, da su u svih sedam ofanziva stradale isključivo – srpske jedinice! Recimo, u bici na Sutjesci. Koji bi to „genijalni vojskovođa“ i budući „maršal“ , uveo u Sutjesku praktično sve svoje operativne jedinice, uključujući i četiri hiljade ranjenika i tifusara?


Uveo ih je Broz, na poklanje svojim prijateljima i sunarodnicima Njemcima.

Bio sam na Sutjesci, odnosno Suhoj, pet puta. Prvi put kao „napredni omladinac“ u nekoj kolašinskoj delegaciji, kada je Broz, zajedno sa Naserom, vršio smotru „svojih jedinica“.

Potom, još jednom, kada je Broz, bez Nasera, ali i bez Koče vršio smotru Prve proleterske… I još tri puta, u raznim varijantama, nakon toga.

Tada kao vojni laik, nijesam se mogao načuditi „zamisli“ Vrhovnog komandanta da svu svoju (srpsku) vojsku dovede u Sutjesku. Kasnije, mnogo kasnije, sam shvatio da to nije bilo slučajno.

Nema pogodnije topografske lokacije na prostoru bivše Jugoslavije, za okruženje i uništenje , od područja Sutjeske!

I u vezi sa tim reći ću vam još nekoliko detalja. Konstantin, Koča (Cincar)Popović, kao agent Abvera nakon Španskog građanskog rata, izvešće takozvanu Prvu proletersku diviziju, bez ispaljenog metka i bez gubitaka iz pakla Sutjeske.

Nesrećni Sava Kovačević, kome nije falilo hrabrosti, ali pameti, kao i mnogim njegovim zemljacima, bogme jeste, probio je obruč sa svojom Trećom divizijom.

Kada se Broz, nakon cjelovječernjeg orgijanja i bludničenja sa čuvenom Davorjankom (general Terzić mi je svojevremeno reko da su tada milislili da ih likvidiraju oboje), opasuljio i poslao kurire za Kočom i Savom, da se vrate sa svojim brigadama na Sutjesku, Koča mu je, po prilici, odmjerio, ali se Sava vratio, sa prijetnjom: „Posle rata .ebaću ti majku!“

Znamo kako je Sava, nakon toga, prošao na Košuru – ubijen je s leđa. Bio sam i na njegovom grobu i skupljao fišečine od pušaka i puškomitraljeza, decenjama kasnije…

Na ovom Portalu sam davnih dana pisao kako je moj tetkić, Batrić Jovanovića, kao predratni skojevac, pa potom borac sa Sutjeske, komandant radne akcije Brčko-Banovići i Akcije za izgradnju Novog Beograda, čovjek joji je pokrenuo i završio izgradnju Beogradskog aerodroma, naš ambasador u UNESKu, i nadasve istoričar, u svojoj poslednjoj knjizi „Rasrbljavanje Crnogoraca“, objavio fotografije Ante Pavelića i svog „vrhovnog komandanta“ , Josipa Broza, sa potpisom : „Najveći srpski krvnici u 20. tom vijeku!“


Tužna naša istorijo!

Možda je prilika da spomenem i čuveni „Desant na Drvar“, godinu dana kasnije, kada su za spas „Vrhovnog komandanta“ ginule „Druga lička“ i Treća krajiška“, „te su dvije Titu najmilije“!

Svi njemački padobranci imali su tada sliku Josipa Broza, ali ne da bi ga, ne daj Bože, likvidirali, nego da bi ga zarobili i doveli njegovom prijatelju Hitleru, pošto su Hitlerovi generali bili puni hvale na račun „partizanskog vojskovođe“ Tita. Hitler je vjerovatno računao da mu Broz može biti od pomoći u vrijeme kada se nacističko carstvo praktično rušilo.

No, sve su ovo samo predpostavke. Razgovarao sam sa generalom Mićom Jankovićem, tada komandantom Pratećeg bataljona, a kasnije komandatom Prve armije, koji mi je potvrdio da se tada Vrhovni komandant bio uneredio i da su ga jedva izvukli iz pećine u Drvaru, jer Broz nije bio shvatio Hitlerove namjere… Toliko od istorije…

Autor: Jovan Lakićević

Izvor: Borba za istinu