-
Ako hoćeš...
Ako hoćeš da o zori
Pjevam tebi pjesme moje,
Oj, ne bježi sa prozora,
Da ja gledam lice tvoje!
Ako hoćeš da ti pjevam
O sunčanom toplom sjaju,
Oj, pogledni okom na me,
Divotanče, mili raju!
Ako hoćeš da ti pjevam
Onu tihu nojcu milu,
Razvij tvoju gustu kosu -
Mirisavu meku svilu!
Ako hoćeš da ti pjevam
Miris divnog pramaljeća,
Oj, razgrni njedra bijela -
Da udišem miris cvijeća!
Il' ako ćeš pjesmu moju
O izvoru slasti bujne,
Hodi, hodi na grudi mi,
Da ti ljubim usne rujne!...
(1889.) Aleksa Šantić
-
Čitam "Ogledala"
Čitam Ogledala, je li roman pesama, drama, ne znam
Ogledala kao nekada Izvor, koliko li je prošlo godina?...
"Ali, šta će ona misliti? Koga će prepoznati? Hoće li se ona
prepoznati?..."
Slična, pošto su sve stvari jednake i nisu jednake.
Pamtim te po mirisu, kao slugi, pustinjska antilopa
Njušeći tvoje divlje mirise, tvoj hrapavi glas i onaj grleni
smeh
Koji me grli, i ritam postaje brži zadihaniji
I pesma pršti iz grla iz moga grla
U halaliju tvoje lepote. Ah, ne tvoje lepote
Kažem tačno te podeljene zemlje koja me razdire, i toga
grada
Poput prefinjenog mirisa: sve mešavine tvoje krvi
Sve četvrti grada, koji pevaju višeglasom.
Taj roman koji je pesma, ta pesma koja je drama: tvoja me
lepota
Zgromi kad te potražim, preko tvog skladnog tela
U razdiranju koje će mi otvoriti aorte
Iskonski identitet iste smrti ponovnog rođenja.
-
Верност
Гајим цвет да те закитим кад се вратиш.
Ничије очи не смеју на њега пасти,
ничије очи до твог повратка.
Нико сем тебе осетити не сме
како му је душа мирисна и слатка.
Пред људима спуштам земљи очи,
чувам их за тебе кад се вратиш,
нека буду пуне као јутарњи зденци,
кад приђеш у њима радост да захватиш.
Учим за тебе у потаји песме,
нико од људи њиме топле звуке
пре твог повратка никад чути не сме.
Запеваћу их тек кад издалека
спазим да ти си ми испружио руке.
Смири напаћену душу, смири,
чувам срце до твог повратка.
Сва патња, ма како дуга била,
тад чиниће ми се да је била кратка.
Загрљај наш биће дуг као чекање,
биће дуг бескрајно.
Узећу те у сутон на своје груди
и пустити тек у јутро сјајно.
Гајим цвет да те закитим кад се вратиш.
Преда те с цвећем увек ја пожурих.
О, биће опет хиљаду дана среће
после хиљаду сузних и тмурних.
Десанка Максимовић
-
Jedan maleni cvet
Branko Miljković
Jedan maleni cvet
jos ni progovorio nije
a već je zano sve tajne Sunca
i sve što zemlja krije.
Jedan maleni cvet
još nije ni prohodo
a već je umeo sam da se hrani
svetlošću, vazduhom i vodom.
Jedan maleni cvet
na zna da čita i piše,
al’ zna šta je život, šta je svet,
i miriše, miriše.
-
Sumerska pesma stara 4.000 godina
„Mladoženjo drag mome srcu,
velika je tvoja lepota, slatka poput meda,
ti, lave koji si drag mom srcu,
velika je tvoja lepota, slatka kao med.
Osvojio si me, učinio da pred tobom treperim,
mladoženjo koji ćeš me odvesti u svoju postelju,
osvojio si me, učinio da pred tobom treperim,
ti, lave, koji ćeš me odvesti u svoju postelju.
Mladoženjo, dozvoli da te milujem,
moje dragoceno milovanje je slađe od meda,
u tvojoj postelji, ispunjenoj medom,
dozvoli mi da uživam u tvojoj velikoj lepoti,
lave, dozvoli da te milujem,
moje dragoceno milovanje slađe je od meda.
Mladoženjo, od mene si dobio užitak,
ako kažeš mojoj majci, poslužiće ti poslastice,
ako kažeš mom ocu, doneće ti darove.
Tvoj duh - znam kako da ga razveselim,
mladoženjo, spavaj u našoj kući do zore,
tvoje srce - znam gde da zadovoljim tvoje srce,
lave, spavaj u našoj kući sve do zore.
Ti, zato što me voliš,
daj mi molitvu tvojih milovanja,
moj vrhovni bože, moj zaštitniče,
moj Šu-Sine, koji čuvaš Enlilovo srce,
daj mi molitvu tvojih milovanja."
lovesensa. rs
