Svetlosti nam treba

Svetlosti nam treba, o Gospode neba,
Svetlosti nam treba k'o nasušnog hleba.
Od naših se dana svetlost zaklonila,
Nad njima je tama krila raskrilila.
Zbunjeni od tame putnici se glože,
No šta tama može protiv tebe, Bože?

Ispred karavana nešto divno blista!
Daleko, daleko, kao lice Hrista.
On je; i glas Njegov: "Zašto ste sumorni?
Ja vas čekam, deco, hodite umorni!"
Požurimo, braćo, gle vidi se meta -
On što vazda zbori: Ja sam svetlost sveta!