Kada su Albanci prvi put dosli na Kosovo i Metohiju

[vesska]

Kada su Albanci prvi put došli na Kosovo i Metohiju

Albanci na Kosovo i Metohiju dolaze tek u 18 veku nakon seoba Čarnojevića zbog turskog terora nad Srbima.

Dokumentarac produkcije “Srbija global” do kraja raskrinkava istorijske falsifikate Beča i zapadnih zemalja u pokušajima da Srbima otmu Kosovo i Metohiju.

Pozivajući se na relevantne istorijske dokumente autori videa pokazuju kome Kosovo i Metohija zaista pripada.

pravda.rs

[vesska]

Lekcija iz istorije za Kurtija: Albanci su sebe smatrali Turcima

Beograd -- Istoričar Nebojša Damjanović kaže da su tvrdnje Kurtija o genocidima koje je Srbija izvršila nad albanskim stanovništvom u 19. i 20. veku apsolutno netačne.
Izvor: Beta utorak, 20.07.2021.

Damjanović, koji je kustos u Istorijskom muzeju Srbije, kazao je agenciji Beta da su Arbanasi 19. veka, kako su se tada zvali, sebe smatrali Turcima.

"Arbanasi su bili jedna od udarnih pesnica osmanskog carstva na području Stare Srbije. Oni su bili pripadnici osmanske vojske početkom 19. veka i učestvovali su u svim pohodima protiv Karađorđa, a na strani osmanlija borili su se protiv Srbije i 1877-1878. godine u ratu za oslobođenje Južne Srbije", objasnio je istoričar.


Dodao je da su Arbanasi, koji su krajem 19. veka kao osmanski vojnici bili naseljeni na području južne i jugoistočne Srbije, nakon pobede srpske vojske nad osmanskom sami napustili te krajeve jer nisu želeli da žive u hrišćanskoj državi.

"Arbanasi su bili deo osmanskog fronta protiv Srbije i kako su se osmanlije povlačile iz Srbije tako su za njima bežali i Arbanasi", rekao je istoričar.

Damjanović je naglasio da su Arbanasi i za vreme balkanskih ratova bili deo osmanskog fronta.

"Nebulozne su tvrdnje da je u tim ratovima izginulo oko 120.000 Arbanasa i Turaka. U Karnegijevoj komisiji se navodi cifra od 20.000 ukupno poginulih, ali bez dovoljno dokaza. Bilo je žrtava kao i u svakom oslobodilačkom ratu. Sigurno je da delovi srpske vojske nisu bili ni laki ni nežni, i za pojedine istupe nema opravdanja, ali nema ni govora da je počinjen genocid", istakao je istoričar. ;

Da su Srbi krajem 19. veka i početkom 20. veka počinili genocid nad Albancima, dodao je Damjanović, ne bi 1941. ili 2000. godine na Kosovu i Metohiji bilo više Albanaca nego Srba.

"Za vreme Kraljevine Jugoslavije, pred Drugi svetski rat na Kosovu i Metohiji je živelo oko 55 odsto Albanaca i 45 odsto Srba i ostalih. Da je bilo genocida Albanci ne bi bili većina na Kosovu. Pripadnici OVK su 1999. godine sa Kosova proterali oko 250.000 Srba", rekao je istoričar Nebojša Damjanović.

Kosovski premijer Aljbin Kurti je juče u Briselu optužio Srbiju da je od 1878. godine počinila tri genocida nad Albancima. ;

Prvi genocid, prema Kurtijevim rečima, počinjen je 1878. godine u Kuršumliji, Leskovcu, Prokuplju, Toplici, Vranju i Nišu.

Po njemu, drugi genocid je izvršen za vreme balkanskih ratova 1912-1913. godine, a treći 1999.

Upitan šta je sa zločinima nad Srbima, Kurti je rekao da će se Kosovo pobrinuti da nijedan zločin ne zastari u medjunarodnom i pravnom sistemu Kosova.

[vesska]

"I da ga bace na dno Indijskog okeana - Kosovo je srpsko!"

Vrhunski televizijski novinar i urednik, Miloš Marković izjavio je da je Kosovo srpsko, pa makar ga bacili i na dno Indijskog okeana

- Dokle god je Kosovo u srpskoj svesti, u srpskom jeziku, u srpskoj epici, u srpskoj poeziji, ono je srpsko, pa i da ga bace na dno Indijskog okeana - poručio je Miloš Marković.

On je podsetio na zlu sudbinu braće Spasić iz sela nedaleko od Vučitrna.

Njima su Albanci svojevremeno posekli sve voćnjake, a u bunar su pobacali životinje. Prozore su Spasićima razbili, vrata zapalili i sve uništili.

- To su tri seljaka, radiše. Jedan je bio pun energije, buntovan, ali vidi se da je isrken čovek. U jednom trenutku on kaže: ,,Ovo za mene nije nikakva sloboda! Ovo za mene nije država! Ja se ovde ne osećam slobodnim građaninom!" Naravno, to je izbačeno - objasnio je Marković u emisiji "Goli život" na TV Happy, a koju vodi novinar Milomir Marić.

Novinar je tada otišao kod urednika i izborio se da se te reči ipak objave.

- Ovo, ne samo da je tačno, ovo je jedna vrsta dijagnoze kosmetskog stanja. Ovaj čovek ima moralno pravo da kaže da ovu državu ne oseća kao svoju, niti da je on njen zaštićeni podanik, niti je slobodan čovek. Valjda će opomenuti nečiju savest i da taj neko stavi prst na čelo i zapita se šta se to na Kosovu radi - rekao je tada uredniku Miloš Marković i uspeo da se izbori da se taj deo iz priloga ipak emituje.

alo.rs